( 11 predavanja odrzanih u Dornachu izmedu 1 Jula I 8 Avgusta 1924 god.
-Iz i secanja od Marije stajner-
Rudolf STAJNER, je uvek ponovo za ozbiljno umoljavao u najstrozijem i, upecatljivijem smislu,kad se on odlucio ,da postanak istoriskih licnosti i istorije drustva , da nam osvetli iz duhovnih osnova –Da uspostavi cinjenicne veze unutar njihovog duhovnog okruzenja kao jedan primer za istorijsko ispitivanje buducnosti.Tako nam je on dao u “Misteriskim igrama”uzor za drame buducnosti;tako nas je ucio razumeti,kako bi duhovno unatrag obuhvacene biografije , mogle sadasnjost nadomestiti, na visoj stepenici psiholoskog romana.Ipak sta Rudolf Stajner nije dozvoljavao, bile su kombinacije, hipoteze ili supljinom ispunjene fantazije kod tzv. Duhovnog istrazivanja. On je to nazivao neozbiljnost.Zbog toga se on mogao veoma rasrditi. Ubedljivo je on umoljavao slusaoce , da se ne “prikucuju” dusevno samo sa senzacijski gladnom pozudom, sadrzaju Karma- predavanjima.Na ove odnose-veze dolazilo bi ,na nacin,kako svetlo pada na cinjenice,i njih objasnjava pa u njima dopusta da se pojave nuzne doslednosti.Pre svega, moralo bi ono,licno,-cutati.! Ako bi se iz licnih motiva,vlastitih ili grupnih interesa pristupilo na studiranju o Karma-pitanjima,mogla bi iz ovoga samo nastati najveca nesreca.
Cak se on nije ustrucavao da kaze,da,ako bi u senzacionanom ili namernom nacinu produzio tako okolo sobom nositi ,to bi bilo kao neka “kuga”. ……….R.Stajner zamoljavao je neodlozno,da se ova Karma-predavanja proucavaju samo tako,da se pocne sa prvim uvodnim predavanjima.Njih samo po redosledu proraditi i usmeriti na unutrasnje odnose , obrazlozenja i medusobne igre.Sve senzacionalno u tretiranju ove materije trebalo bi biti izbegavano,svaki licni interes biti odstranjen.!
PRVO PREDAVANJE
( Dornach , 1 Juli 1924 god.)`
JA bih danas hteo za one,koji mogu upravo tu biti ponesto prikazati,sto moze biti jedan vid episode u toku posmatranja,sto ga mi ovde vec sada od izvesnog vremena negujemo.To treba,sta ja kazem,sluziti necemu za ilustraciju i objasnjenje sto iz dosadasnjeg obradenog moze izroniti kao jedno pitanje,pa to treba u isto vreme na taj nacin da padne nesto Svetla na dusevno raspolozenje sadasnje civilizacije.Mi smo bas godinama skroz, vec uvek morali skretati paznju na jednu sasvim odredenu vremensku tacku,u bitnom evropskom civilizaciskom razvoju,sto lezi u sredini Srednjovekovnog vremena-oko 14..15-og veka.Sa ovim ukazujemo na onu tacku u razvoju covecanstva,gde pocinje Intelektualizam,gde ljudi pocinju na taj nacin obracati paznju na misljenje,na intelekt.Tako da njega ucine sudijom o onome,sta medu ljudima treba biti:misljeno i cinjeno. .
Sad se moze cak,jer je vreme intelekta danas tu, kroz dozivljavanje sadasnjosti svakako stvoriti jednu pravu pretstavu o tome,sta je intelektualizam sto je upravo dosao u 14 ..15 veku na povrsinu civilizacije.Ali dusevno raspolozenje sto je proteklo,njega zapravo ne oseca vise danas covek na zivotan nacin.Kada se posmatra istorija,tako se zapravo projektuje ono,sta je covek naucio da vidi u sadasnjosti,takode dalje unazad u istoriskom toku.Pa,se tako ne dobija mnogo pretstava o onome,kako su sasvim drugaciji bili duhovi pre ovog vremenskog prostora.I ako se dopusti da svedocanstva govore,tako covek cita upravo u dokumentima ponajvise vec ono unutra,sta je danasnji masaono-saznajni nacin ?!
Duhovno-naucno posmatranje, predpostavlja sebi ponesto upravo sasvim drugacije.Pa ako se npr. u puti pogled na one licnosti,koje iz Arabizma-iznutra culture Azije ,na jednoj stranni bese uticalo od toga ,sto se u muhamedanizmu kao religija bilo prozivelo,ali na drugoj strani takode bilo uticalo od Aristotelizma.Ako se pogleda na ove licnosti ,koje su onda pronasle put preko Afrike i na taj nacin presle u Spaniju ,koje su ondah duboko uticale na duhove Evrope sve do Spinoze a preko Spinoze ponovo dalje imali uticaj na ostale duhove Evrope.Tada se o tome ne dobijaju nikakve predstave ,ako se njihova dusevna raspolozenja pretstave tako,kao da bi jednostavno bili ljudi iz sadasnjosti,samo da oni tako i tako nisu jos znali mnoge stvari,koje su kasnije bile pronadene. Jer tako od prilike se to pretpostavlja.Ali misaoni i razumski nacin razmisljanja takode jos onih licnosti iz naznacenog civilizacionog praavca,koje su zivele oko 12 veka,bilo je sasvim drugacije nego danasnje.
Danas se covek oseca,ako on tako pogleda unatrag na sebe licno,kao posednik –vlasnik: od misli,osecanja ,voljnih impulsa koji ondah postaju dela.Pre svih stvari covek pripisuje sebi upravo to:”Ja mislim”,to “ja osecam”,to “ja hocu”.Kod ovih duhova,kod ovih licnosti o kojim ja sada govorim,to “ja mislim” jos nije uopste praceno od takvog osecaja,sa kojim mi kazemo danas:”ja mislim”,nego samo to:”ja osecam “ i “ja hocu”.Ovi ljudi imali su svojoj sopstvenoj licnosti da pripisu samo svoje osecanje i volju. Iz starih civilizacijski osnova ,ziveli su oni mnogo vise u osecanju:”u meni misli” nego da bi oni hteli “ja mislim”.Oni su mislili dobro:”ja osecam,ja hocu” ali ono nisu uopste mislili u istoj meri-nacinu :”Ja mislim”, vec su kazali sebi (to je bila jedna sasvim realna pojava,koju vam zelim saopstiti):MISLI su u sublunarnoj sferi,tu zive misli!Ove misli su svugde u onim sferama,sto je dato kroz to,da mi nama Zemlju pretstavljamo na jednoj izvesnoj tacki(vidi crtez,plavo)a Mesec ovde na drugoj tacki,onda Merkur,Venera itd.Oni su predstavljali sebi Zemlju kao gustu,cvrstu svetsku masu,ali su oni mislili kao drugo,sto tu pripada,Lunarnoj sferi navise sve do Meseca (zuto).
Pa ovako kako mi kazemo:-U vazduhu,u kojem mi disemo, jeste kiseonik! Tako govore sadasnji ljudi(ali tako ne govorise ondasnji ljudi), to je bilo upravo potpuno zaboravljeno-, da to ovako bese:- U eteru,koji se sve do Meseca prostire,su Misli! A kako mi kazemo:Mi udisemo kiseonik iz vazduha-,tako svakako ovi ljudi ne kazase,nego:-Mi udisemo Misli,ali mi i percipiramo-primamo misli,mi preuzimamo misli. I oni su toga bili svesni,da ih oni prihvataju.
Vidite,danas moze neki covek sebi u neku ruku tako nesto uciniti kao sopstveni pojam. On to moze mozda cak stavise, iz Antroposofije tako nesto uvideti.Ali on to odmah zaboravi kada se primeni na praktican zivot. Ako se radi o prakticnom zivotu,ondah on cini sebi odmah sasvim cudnovatu predstavu,da ove misli u njemu izviru,sto bi bilo sasvim isto,kao kada bi on mislio,da je kiseonik koji on uzima,nebi bio uziman spolja,nego iz njega izvirao.Za licnosti,o kojima ja govorim,bese upravo neki duboki osecaj,jedan neposredni dozivljaj-:Ja nemam moje misli, kao moj posed! ,-ja zapravo nesmem kazati:”Ja mislim,”nego, “Misli su to”-ja njih (misli) preuzimam.
Sad,o kiseoniku u vazduhu , znamo da on u srazmerno kratkom vremenu,pravi protok kroz nas organizam. Takve protoke mi ih ubrajamo prema otkucajima pulsa.To se desava brzo.One licnosto o kojima ja govorim,vec pretstavljaju sebi to preuzimanje misli, kao neki nacin disanja,ali jedno veoma polagano disanje,disanje, sto se sastoji u tome,da u pocetku zemaljskog zivota covek biva sposoban da preuzme ove misli.Tako kako mi disanje zadrzavamo u nama jedno izvesno vreme imedu udisaja i izdisaja,tako su sebi ovi ljudi pretstavljali takode neko stanje stvari,da oni sada drze misli ali upravo samo tako ,kao sto mi drzimo kiseonik sto spolja pripada vazduhu.Tako su to pretstavljali sebi : Oni zadrzavaju ove misli I to za vreme njhovog zemaljskog zivota , a njih opet izdisu napolje u svetske daljine,kada oni prolaze kroz kapiju smrti.Tako dakle, da se tu radilo sa jednim udisajem:- pocetak zivota.Zadrzati disanje- trajanje zemaljskog zivota.Izdisaj- odposlati misli napolje u svet. Ljudi,sto tako unutrasnje dozivljavahu,osecali su se sa svim otalim,koji isto dozivljavahu,u jednoj zajednickoj misaonoj atmosferi.Koja nije samo dostizala nekoliko milja inad Zemlje,nego se ona protezala upravo sve do Meseceve orbite. !
Moze se samo pretpostaviti,da ovo shvatanje,sto se tada borilo oko evropske civilizacije,htelo je se prosirivati uvek sve dalje i dalje,poimence od onih Aristotelika sto su od Azije presli u Evropu putevima ,kojim sam napomenuo. Sada bi se moglo pretpostaviti,da je se ovo shvatanje zista bilo prosirilo. Sta bi bilo postalo ?
Da, ondah nebi doslo do toga, da se u najpunijem smislu reci to ne bi moglo proziveti,sto se je ipak u toku zemaljskog razvoja moralo proziveti:naime -dusa svesti.
Oni ljudi, o kojima ovde govorim, stajali su takoreci u zadnjem stadijumu razvitka Razumske – ili duse cudi. Trebalo je da se u 14-15 veka uzdigne dusa svesti, koja je upravo predvodila sve u civilizaciji i intelektualizmu,ako se ona u ekstremu prozivi .
Evropsko stanovnistvo u svojoj celokupnosti ,uopste nikako nije bilo u 10,11,12 veku sposobno,neko takvo saznanje,kao ove pomenute licnosti koje sam opisao,jednostavno sebi dozvoliti tako nesto strpljivo podnositi,jer razvitak duse svesti bio bi ondah izostao.Ako je to takode ,takoreci, po odluci Bogova bilo odredeno, da se ova dusa svesti razvije.Ipak to bese tako da se ova dusa svesti nije mogla razviti iz sopstvenih delatnosti evropskog stanovnistva i njihove celokupnosti,vec je morao u izvesnom smislu da dode jedan impuls,koji je dospeo do toga,da narocito on razvije dusu svesti !
Tako da se mi uzdizuci,vidimo od onog doba,sto sam ga okarakterisao,dva strujanja. Ovo jedno duhovno strujanje bese takoreci zastupljeno kod onih arabizovanih filosofa,koji od Zapadne Evrope veoma snazno uticahu unutar evropske civilizacije,mnogo jace nego sto se danas veruje. Ovo drugo strujanje bese ono,koje se na najostriji nacin borilo protiv ovog strujanja ,kojeg sam okarakterisao,koje se u najostrijoj ljutini ovo saznanje, ispostavilo za Evropu kao najvecu jeres. Kako snazno bejase to jos dugo osecano,moji dragi prijatelji,oseticete vi,kada pogledate slike gde neki Dominikanski monasi ili Thomas fon Akvino, bivaju licno u trjumfu prikazani,u trijumfu jednog sasvm drugacijeg saznanja,nekog saznanja,sto pre svih stvari naglasava individualitet- licnost coveciju, sto cini dotle ,da covek svoje misli prisvaja sebi , kao svoju svojinu. I gde ovi dominikanci budu pretstavljeni ,kako oni zastupnike Arabizma bacaju pod noge.Ovi su pod njihovim nogama,oni bivaju zgazeni. U takvoj suprotnosti ,oba ova strujanja osecala su se upravo veoma dugo.Neka osecajna energija,kako ona lezi u jednoj takvoj slici,zapravo u danasnjem nesto apaticnom covecanstvu vise nije prisutna.Mi njih svakako ne trebamo za one stvari,za koje se tada bilo ratovalo,ali mi ih veoma ponovo trebamo za druge stvari !
Razmislimo jedanput,sta bejase tu pretstavljeno: Udisanje misli iz svetskog etera-iz meseceve sfere= pocetak zivota. Zadrzavanje disanja:= zemaljski zivot. Izdisaj: ponovo= izlazenje misli ali sa individualnom covecjom obojenoscu,u svetskom eteru,u impulse sfere pod Mesecom.
Sta je onda ovo disanje ?Sasvim tacno isto,moji dragi prijatelji,kao to o cemu smo kazali: U ona tri dana nakon smrti povecava se covekovo Etersko telo.Covek gleda “unazad” na sebi polako uvecano etersko telo,on gleda, kako se svoje misli povecavaju napolje u kosmos.To je sasvim potpuno isto,samo sto je -hteo bih kazati,sa jedne subjektivne tacke gledanja tada bilo prikazano.Dakle,cak je i sa druge strane,uvek ponovo istinito , kako tada ovi ljudi osecase i dozivljavljavase .Oni su osecali protok zivota dublje,nego sto danas on moze biti osecan.! Ali ipak,ako bi njihova shvatanja –gledista- zavladala u Evropi u formi, u kojoj su tada postojala,ondah bi bio dosao samo neki slabiji “Ja osecaj” za razvoj kod ljudi evropske civilizacije. Dusa svesti nebi mogla nastati,to Ja,ne bi se u tom “ja mislim” moglo razumeti. Besmrt-nost bi postala uvek rasplinutija i nejasnija. Ljudi bi sve vise i vise uvek gledali na ono sto u opstem u okolini Meseceve sfere talasa i tka,ako je to preostalo od onih ljudi sto su ovde na ovoj Zemlji ziveli. Covek bi duhovnost Zemlje osecao kao svoju sopstvenu prosirenu atmosferu,ali ne kao individualni covek odposlat od Zemlje,jer ovi ljudi,sto sam ih okarakterisao,osecali su se zapravo kroz ovo”to misli u meni”,povezani intimno zajedno sa Zemljom.Oni se ne osecase u istom stepenu kao individue,kao sto ovi ljudi u ostaloj Evropi pocese da osecaju,mada na nejasan nacin.
Ali onda moramo ipak takode uzeti u obzir sledece:Samo ovo duhovno strujanje o
kojem ja govorih,znalo je o tome,to:- Kada covek umre,-one od njega za vreme zemaljskog zivota preuzete misli u svetskom eteru,koji Zemlju obavija,talasa i tka.Pa ovo glediste postade od onih licnosti,koje bas poimence proizadose iz reda Dominikanaca,ostro osudivano i ostro suzbijano.Covek je jedan individualitet ,mora se pre svih stvari da se sagleda ono,sta od coveka kao individueprolazi kroz kapiju smrti, a ne na to sto se razlaze i rasplinjuje u opstem svetskom eteru..To postade upravo prvenstveno,iako ne samo od dominikanaca,ali ja bi hteo kazati,reprezentativno naglaseno od Dominikanaca. Ovo glediste o individualnosti coveka postade ostro i energicno zastupano nasuprottog prvog pravca,kojeg sam opisao.Ali upravo ovo je delovalo na jedno sasvim odredeno stanje.
Pa,pogledajmo jedanput na zastupnike,kazimo dakle sad, individualizma.To su bile bas tu ove obojene misli,sto su prelazile u opsti svetski eter.I oni koji su se borile protiv ovog strujanja, oni postadose upravo kroz to,da oni znadose,jos zivi znadose:Tu postaje to potvrdeno,ovo saznanje je tu- uznemireno upravo od toga,sto je zaista tu bilo.Ovo uznemirenje kroz one povecane i rasplinute u covekovim mislima na svetski eter otposlate snage ,ovo uzbudenje upravo naj istaknutijih mislioca, prestalo je tek u 16,17 veku.
Covek se vec mora moci preneti unutar dusevnog raspolozenja poimence takvih ljudi,koji su pripadali tom redu Dominikanaca,da bi se izmerilo,kako su upravo ovi ljudi bili uznemireni kroz ono,sta je prisutno kao zaostavstina od umrlih ljudi,i na to oni ne smeju vise sa njihovim saznanjem takoreci smeti verovati,moci verovati.Covek se mora prebaciti unutar dusa ovih ljudi.Tako suvoparno,tako apstraktno,tako kiselo shvatljivo,kako danas ljudi misle,ne mogase neki cak izvanredni duh tako misliti u 13,14 veku.Danas se nekom ukazuju bas ljudi ako oni zastupaju nekakva shvatanja,kao ako to vredi kao neki uslov za to zastupanje o shvatanju,da nekome srce iz tela bude iscupano.Tada to nije bilo tako. Onda je bila unutrasnjost,hocu reci srdacnost u svemu tome,sto se zastupala kao ideal.Ali kroz to,da je ova srdacnost bila prisutna,takode bese u nekom takvom slucaju kao ovom,sto ga ovde navodim,jedna jaka unutrasnja postojeca borba.
Pa, pod tim naj strasnijim unutrasnjim borbama obrazovalo se ono,sto je na primer od dominikanskog reda proizasla nekakva izvesna filosofija,koja je onda kasnije,jer je bas mnogo vise bila izgradena na autoritetu pojedinacnih ljudi,snazno uticala na zivot. Takvo neko opste obrazovanje nije tada jos ni postojalo.To je strujalo u svemu sto obrazovanje bese,sto uopste ljudi znase,ono unutar,sto su malobrojni posedovali,koji zato takode vise nagore se uzdizahu ka tome,sta filosofski zivot i stremljenje behu.U svemu tome sto je uticalo na civilizaciju,bese sadrzano,sto je bilo prozivljeno kroz ovakve unutrasnje borbe.Danas se citaju spisi Sholastika i osecaju se samo suvoparne misli. Ali su bas danas zapravo suvoparni samo citaoci.Oni ljudi,sto su ih napisali,nisu vec bili suvoparni u njihovoj dusi.Ovi vi su bili puni unutrasnje vatre nasuprot njihovim mislima.Pa ova unutrasnja vatra dosla je upravo od nastojanja,da odbaci objektivni misaoni impuls.
Ako neko danas misli o pitanjima, o saznanju sveta,tako nesto ga zapravo nista ne uznemirava,zavodi.Covek moze danas misliti najvece besmislice,i misli ih sasvim mirno,jer zap covecanstvo koje se vec tako dugo razvijalo u toku duse svesti,ne nastupa nikakvo uzbudenje od nacina ,da bi pojedinci osetili,kako se sad ove misli ponasaju ,kada one nakon smrti isteku napolje u etersku okolinu Zemlje. Danas su takve stvari sasvim nepoznate,kako su se one jos u 13 , 14 veku mogle doziveti,gde su mladi svestenici dolazili ka starijima svestenicima i jos unutrasnje muke,sto su ih prezivljavali kako bi ostali istrajni u njihovim ispovedanjima,izrazavali takvim nacinom,da oni rekose:”Mene muce Aveti mrtvih”.
Jer sa avetima mrtvih mislilo se upravo to,sto sam sada okarakterisao.Tu mogose ljudi jos urasti u ono,sto su upravo ucili.Covek je ucio unutar neke izvesne zajednice,recimo jedne dominikanske zajednice,da je covek individualan,takode ima svoju individualnu besmrtnost.Ucilo se,da je to jedno pogresno, jereticko saznanje,ako u odnosu na misljenje jedne Svemir- zemaljska duse bude Asagledano,ucilo se da se bori protiv toga.Ali,osecalo se u izvesnim trenutcima,u kojima je covek tako
valjano sam sa sobom “odlazio po savet”to objektivno delovanje misli od ostataka umrlih ljudi pa onda rece sebi:Da li je to sasvim ispravno,da ja to cinim,sto ja cinim? Ovde je nesto neodredeno,to deluje unutar moje duse.Ne mogu nista protiv toga.Ja bivan zadrzavan.Da,intelekt ljudi,ili barem mnogih ljudi,bio je upravo u ono vreme jos tako ureden,da zap njih ovi umrli svakako jos danima nakon smrti su valjano opste razgovarali.Pa,kada bi jedan prestao da govori,tako je zapocinjao drugi.Covek se osecao takode u odnosu na takve stvari tada sasvim unutar u opste duhovnom Svemiru,svakako jos u etericnom.
Ovo dozivljavanje sa Svemirom-vasionom,to je u nasim vremenima upravo sasvim prestalo. A mi smo zato dostigli zivot u dusi svesti. I sve to,sto nas kao jedna realnost upravo okruzava kao stolovi i stolice,kao drvece i reke,sto nas kao neki realitet okruzuje,to deluje jos samo na dubini ljudske podsvesti.Unutrasnjost zivota,duhovna unutrasnjost zivota,ona je zapravo prestala.Ona ce ponovo biti dostignuta u jednom zivom preuzetom duhovno-naucnom saznanju !
Pa tako zivo moramo o nekom duhovno-naucnom saznanju misliti, kako nam se to predaje,ako mi takve pojave,koje jos ne leze tako dugo iza nas,sagledamo.Covek zamislja sebi sholasticke mislioce ili pisce 13 veka.Oni zapisuju svoje misli.Danas je misljenje lakse,jer su se ljudi vec navikli, da misle intelektualisticki.Onda je to upravo pocinjalo,to je tada bilo jos tesko.Tu covek bese jos svestan jednog strasnog unutrasnjeg napora,svestan nekog umora, kroz to misljenje,kao kroz cepanje drva-ako se mogu trivijalno izraziti-. Danas je cak stavise misljenje mnogih ljudi vec postalo sasvim automatsko.Pa,je li covek ipak danas nesto od te zudnje spopadnut,da prati svaku svoju misao sa svojom ljudskom licnoscu? Covek slusa,kako ljudi danas neke misli, kao jedan automat iz tog drugog mogu pustiti da proizilaze.Tako da se uopste ne moze dosetiti,da se takode nezna,zasto?-jer tu nema nista od nekakve postojece nuznosti. Ali,tako dugo dok covek zivi u telu,on treba da sa svojom licnoscu prati svoje misli.Ondah one(misli)preuzimaju jedan drugi korak:one se prosiruju napolje, ako je covek vec umro.
Da, tako se moglo sedeti u tadasnje vreme i ovo ucenje od ovih individualnih ljudi,za spasenje tog ucenja o individualnoj besmrtnosti,sa svom ostrinom urezanim mislima braniti.Postaju polemicke protiv Averroes-a ili ostalih ljudi od onog Prvog pravca,kojeg sam danas okarakterisao.Ali, tada bese prisutna jedna mogucnost:Da ono,sto se od jedne takve izvanredne osobe kao Averroes nakon smrti,kao jedan vid sablasti-aveti rasprsilo u Mesecevoj sferi,ponovo na kraju Meseceve sfere-upravo kroz Mesec licno-pravo bilo sakupljeno i ostalo.Nakon povecavanja cak stavise ponovo je bilo smanjeno i predato u njegv oblik-izgled,tako da je to ponovo postalo,hteo bih reci,jedno u eteru izgradeno konsolidovano bice. To se moglo dogoditi. Onda se sedelo i pokusavalo, ovaj individualizam da se obrazlozi:Polemiziralo se protiv Averrosa-pa Averros izgledase pretece i zaludivao je duse.Protiv vec dugo umrlog Averrosa ustali su u 13 veku najvazniji sholasticki pisci.Protiv davno umrlog polemiziralo se,protiv onoga,sto je ostalo kao ucenje-nauka.On je dokazao jednom,da su se njegove misli ponvo zgusnule ,postale su konsolidovane pa zive i dalje!
Ove unutrasnje borbe,koje su protekle pocetkom vremena duse svesti,vec su takve,da bi danas covek trebao da pogleda na njihov celokupni intezitet i njihovu unutrasnjost.Reci su konacno reci,pa kasniji ljudi uzimaju upravo to,sta je iza stvari,sa onim pojmovima,sto ih oni imaju.Ali takve reci ukljucuju ponekad bogat dusevni zivot,upucuju na dusevni zivot,kao sto sam ih upravo sad okarakterisao.
Pa tako mi imamo dva strujanja,koja u neku ruku ostala su delotvorna sve do danasnjih dana.Imamo jedno strujanje,koje rado-sada samo jos od duhovnog sveta,ali tu utoliko jace-htelo ljudima objasniti:Da jedan uopsteni misaoni zivot ovu zemlju obavija,da covek u mislima unutar dusevno-duhovnog, dise. A ono drugo strujanje,koje pre svega zeli ljude uputiti na to,da bi se ono zelelo uciniti nezavisnim od takve Uopstenosti,da bi se ono trebalo doziveti u svojoj individualnosti.Ovo jedno strujanje(prvo),vise kao neko neodredeno mrmljanje-saputanje u duhovnom zemljinom okruzenju,danas je za mnoge ljude sto su vec takode prisutni,zaista primecuju,kad u posebno pripremljenim nocima ovi ljudi leze na svojim odmoristima-krevetima i slusaju nesto “neodredeno”.Tako,gde iz ovog neodredenog postaju rodene sve moguce sumnje i dileme na tome,sto danas ljudi tvrde iz njihove individualnosti sa takvom pouzdanoscu.Imamo kod drugih ljudi,sto uvek dobro spavaju,to strogo naglasenje individualnog principa.
Te, ova borba plamti zapravo na temelju Evroposke civilizacije.To plamti sve do danasnjh dana.I u onim stvarima,koje se odigravaju na povrsini naseg zivota,imamo u neku ruku jedva nesto drugacije nego upravo povrsne talasne udare onoga,sto je u dubini duse vec jednput bilo prisutno kao rest-ostatak,onog dubokog ,onog intezivnog dusevnog zivota ondasnjeg vremena.
Sad,su cak stavise, tako poneke duse iz ondasnjeg vremena ponovo ovde u zemaljskom zivotu.One su u jednom izvesnom smislu pobedile,sta ih je tada u snaznoj meri za visu svest uznemirilo,makar za izvesne trenutke u nad-svesti uznemirilo.Ali ,u dubini plamti to u mnogobrojnim dusama danas utoliko vise.Duhovna nauka je ponovo upravo zato tu,kako bi ukazala na ovakve istorijske pojave-poglede !
Ali,sad mi ne smemo zaboraviti sledece.U istoj meri u kojoj ljudi u zemaljskom zivotu postaju nesvesni za ono,sta je ipak tu:Eterske misli,sto u najblizem zemljinom okruzenju,u istoj meri,u kojoj su ljudi njihovo licno posedovanje,to:”ja mislim,”prisvojili,u istoj meri se “suzava” covecija dusa,pa covek prolazi sa nekom suzenom dusom kroz dveri smrti.Ova suzena dusa je onda unela u eterski svet :lazne,nepotpune sebi protivrecne zemaljske misli.One deluju sad takode ponovo nazad na duse-dusevnost ljudi.Te iz toga nastaju socijalni pokreti,kako ih mi upravo danas vidimo da nastaju.Njih mora covek njihovim unutrasnjim nacinom nastajanja razumeti,tada ce se takode uvideti,da ne postoji nikakvo lekovito sredstvo protiv ovih cesto puta razornih socijalnih pojava,vec prosirivanje istine o duhovnom postanku zivota i bica.
Vi ste vec videli iz predavanja,koja su ovde upravo kao istorijska predavanja bila odrzana sa osvrtom na misao o reinkarnaciji,i koja su vodila do sasvim konkretnih primera,kako ispod povrsine spoljasnje istorije deluju ovakve stvari.Kao ono,sto zivi u jednom vremenskom dobu, u jednoj kasnijoj epohi, kroz ono u zivot ponovo dolazecih ljudi,biva preneseno u zivot.Ali,to deluje cak sve,sto je na duhovnom prisutno izmedu smrti i jednog novog zivota.Na izradi onoga ,sto od jednog zemaljskog zivota,bude preko coveka preneseno u drugi zivot.Danas bi bilo nesto dobroga,kad bi mnogobrojne duse,sebe osposobile sa onom objektivnoscu za koju razumevanje moze probudeno govoriti,ako se upravo okarakterisu oni ljudi,koji u smiraju-sumraku Razumske ili duse Cudi,ziveli !
Oni ljudi,koji su tada ziveli,delimicno su sada opet ovde,oni su upravo onaj sumrak jedne epohe, duboko u svojoj dusi doziveli.Oni su kroz njihove stalne okrsaje od onih aveti-sablasti,o kojima sam govorio,u osnovi preuzeli su jednu duboku sumnju na narocitu vrednost, onog sve sto je ntelektualisticko.Ova sumnja je sasvim razumljiva.Jer tako u 13 veku bilo je mnogo ljudi,koji su bili poznati ljudi,sto su tada bili u skoro skroz unutar teolosko-naucnog pogona,pa su oni to obradivali kao neko duboko pitanje Savesti:Sta ce zapravo iza svega sada biti? !!
Takve su duse cesto puta za ondasnje vreme unele veliko,ogromno iz njhovih ranijih inkarnacija u ovo vreme.Oni su to doneli u intelektualistickom obojenju ali oni to osecase u celini kao neko silazno-prolazno strujanje,te osecase grizu savesti kod tog zalazeceg strujanja,koji je prodirao prema individualitetu.Sve dok ne dodose oni filosofi,sto su stajali pod jednim odredenim uticajem,koji je zapravo ubio svaki smisao.Ako se govori radikalno,moze se takode reci:Dok dodose oni koji su stajli pod uticajem od Dekarta,od Cartesiusa. Jer takode veoma mnogi od onih,sto su u ranijoj sholastici unutar stajali,bili su bas mudraci Cartesiusa takoreci pali kao zrtve.Ja ne kazem,da su oni filosofi postali.Ove stvari bas su se preokrenule i kad ljudi pocinju misliti u ovom pravcu,tad postaju stvari kao same po sebi razumljive,ove cudne besmislice su,jer dolaze od Dekarta bas ova recenica:Cogito ergo sum(Ja mislim,dakle ja sam).
Moji dragi prijatelji,To je vazilo mnogobrojnim ostroumnim misliocima kao jedna istina:-Ja mislim-dakle,ja sam.Posledica od ovoga je,od jutra sve do uvece;-Ja mislim,dakle,ja sam.Ja zaspim:ja ne mislim,dakle, ja nisam. Ja se ponovo probudim:ja mislim,dakle,ja sam.Ja zaspim,dakle,tu ja ne mislim,-ja nisam. Pa,nuzna konsekvenca je:Covek ne spava samo,covek prestaje da postoji,ako on zaspi ! Ne postoji nikakav manji povoljniji dokaz,za postojanje duha coveka,nego ova recenica:-Ja mislim-.Ipak je ova recenica otpocela da vazi u epohi razvoja duse svesti,kao merodavna recenica !
Covek je danas primoran,ako se obraca paznja na ovakve stvari,da preuzme izgled nekakvog crkvenjaka.Ali u prkos svega toga,hteo bih uputiti na jedan nacin razgovora,koji nije zabelezen istorijski,ali to moze biti pronadeno kroz duhovno istrazivanje pod onim cinjenicama,sto su se dogodile.To je jedan razgovor koji se odrzao izmedu nekog starijeg i jednog mladeg Dominikanca,i koji je otprilike zvucao tako:
- Mladi rece:Misljenje ,obuzima ljude.Misljenje-koje je senka stvarnosti-obuzima ljude.Misljenje je uvek bilo u starim vremenma,zadnja objava zivotnoga Duha odozgo.Sad je to ono,sto je zaboravilo ovog zivotnog duha od gore,to sada biva dozivljeno samo kao senka.Zaista-rece ovaj mladi-,ako covek vidi neku senku,onda ova senka upucuje na jedan realitet:ovi realiteti su vec tu ! Dakle,nije misljenje kao takvo sa time napadnuto,ali da je iz misljenja izgubljen zivotni duh
- Ovaj stariji rece:To mora upravo u misljenju-zato,da covek svoje poglede pune ljubavi upucuje na spoljasnju prirodu pa preuzima objavu kao otkrovenje,ne ide sa misljenjem na ovu objavu-mora se upravo u misljenju za raniji nebeski realitet ,ponovo pronaci jedan zemaljski realitet.
- Sta ce nastupiti?-rece mladi.Da li ce evropsko covecanstvo biti tako snazno,da pronade misljenje za ovaj zemaljski realitet,ili ce ono biti samo tako slabo,da izgubi
misljenje za nebeski realitet ?!!
Ovde,u ovom dijalogu,lezi zapravo sve,sto u odnosu na evropsku civilizaciju moze jos danas vredeti.Jer nakon onog meduvremena sa pomracenjem zivotnosti u misljenju,sto je od tada tu bilo,mora upravo ponovo da nastupi dostignuce tog zivotnog misljenja.Inace ce covecanstvo ostati slabo i izgubiti sopstveni realitet o realitetu misljenja.Zbog toga je vec neophodno,da se od pocetka naseg Bozicnog impulsa u Antroposofskom pokretu,pocinje govoriti u formi zivotnog misljenja.Inace dolazimo uvek sve vise i vise ka tome,da takode ono,sto se tu i tamo bude znalo- da covek poseduje:fizicko telo,etersko telo,astralno telo-,bice obuhvaceno samo u formi mrtvog misljenja.Ali to se nece smeti shvatiti sa formom mrtvog misljenja,jer to je onda jedna unakazena istina,ne sama istina !
To je ,sto ja danas htedoh okarakteristi.Mi moramo doci do toga, da sa unutarnjim udelom preko obicne istorije,da imamo ceznju prema onakvoj istoriji,koja ce se morati u duhu citati i moci biti citana. Ova istorija,ona treba uvek sve vise i vise da bude negovana u Antroposofskom pokretu.Danas ja htedoh,zelim reci,vise konkret-programsko u ovom pravcu izneti pred vasu dusu,moji dragi prijatelji.Ponesto je bilo receno aforisticki ali veza u ovim aforizmima,sto sam ih danas izgovorio,vama ce se otkriti ako vi pokusate,to, sto se zelelo izgovoriti,da pratite manje intelektualsticki, vec mnogo vise da se to oseti sa celim covekom.-Raspoznavanjm to osetiti - osecanjem to prepoznati).S tim uvek sve vise i vise da bude zaista od spiritualiteta-duhovnosti- vodeno ne samo,sta ce u nasem okruzenju biti kazato,nego takode to,sta se u nasem okruzwnju bude culo.
Mi treba da imamo vaspitanje za spiritualno osluskivanje,ondah cemo medu nama razviti duhovnost/spiritualitet/.Ovo otkrice hteo sam danas potstaci,ne drzati neko sistematsko predavanje,vec vise ili manje-svakako sa pozivom na svakojake duhovne cinjenice-da govore vasim srcima !
kraj -I- predavanja.
DRUGO PREDAVANJE
Dornach, 4 Juli 1924 god.
Ja cu danas imati jos ponesto o tome da naglasim,kako karmicke pripremne snage u ljudima onda dalje prozivljavaji njihov razvoj,kad je covek prosao kroz dveri smrti.Mi moramo sebi pretstaviti,da za obicnu svest stvar stoji tako,da se obrazovanje karme onog saobracanja uopste sa svetom,sto ga covek moze karmicki nazvati,odigrava se u coveku vise instinktivno,Mi vidimo zivotinje deluju instinktivno,Upravo takve reci,sto veoma cesto unutar i van nauke bivaju upotrebljene,kao instinkt,postaju bas obicno upotrebljavane na sasvim neobican nacin.Ne pridaje se nikakav trud ,nesto jasnije da se pod time pretstavi.Sta je nego zapravo kod zivotinja ono,sto se zove instinkt ?
Mi znamo,zivotinje imaju neku grupnu dusu. Zivotinja nije,takva kao sto je,nikako zavrseno bice,vec iza toga stoji tzv.grupna dusa.Kojem svetu pripada zapravo ova grupna dusa?Tu covek mora odgovoriti na pitanje:Gde se nalaze grupne duse zivotinja? Ovde u fizicko-culnom svetu ne nalaze se grupne duse zivotinja,ovde su samo pojedinacne jedinke zivotinja.Covek pronalazi ove grupne duse zivotinja, tek, kada ili kroz inicijaciju ili u obicnom toku covekovog razvoja izmedu smrti i jednog novog rodenja,ulazi u sasvim drugi svet,sto ga covek prozivljava izmedu smrti i novog rodenja.Tu nalazi covek medu bicima sa kojima je covek zajedno, pa su medu ovim bas prvenstveno oni,sto sam ih naznacio kao takve,sa kojima covek izgraduje svoju karmu-sudbinu,-tu su grupne duse zivoinja ! Pa,zivotinje,sto su ovde na ovoj Zemlji,deluju-kad one instinktivno deluju- iz pune svesti ovih grupnih dusa.Tako mozete sebi pretstaviti,moji dragi prijatelji,kako,kada mi (sematski nacrtano)imamo ovde carstvo u kojem zivimo izmedu smrti i novog zivota(pogledati crtez-zuto),kako ove snage deluju sto proizilaze od grupnih dusa zivotinja(plavo).One su takode tu unutra. Te su ovde na ovoj Zemlji onda pojedinacne zivotinje,sto deluju,u ovom trenutku one u neku ruku, bivaju povucene na nitima sto tamo odlaze ka grupnim dusama,koje covek susrece u carstvu izmedu smrti i jednog novog zivota.To je instinkt.
Sasvim je prirodno,da jedan materijalisticki pogled na svet,ovaj instinkt ne moze objasniti,jer je instinkt jedno delovanje iz onoga,sto vi npr. u mojim knjigama:”Teosofija”i mojoj “Tajnoj nauci u osnovama”,mozete naci oznaceno kao:”Duhovna zemlja”.Kod ljudi je to drugacije.Covek takode ima instinkt,ali on deluje,kad je on ovde,ne kroz ovaj instinkt iz ovog carstva,nego on deluje iz svoga ranijeg zemaljskog zivota,iz mnogobrojnih ranijih zemaljskih zivota(crveno).Kako to duhovno carstvo deluje na zivotinje na nacin,da one deluju instinktivno,tako deluju ranije inkarnacije ljudi na kasnije inkarnacije tako,da ce se karma jednostavno srazmerno instinktu,proziveti.Ali to je neki duhovni instinkt,to je jedan instinkt koji deluje u granicama”Ja”.Upravo kada se ovo uoci,covek ce ove apsolutne protivrecnosti oslobodene sjedinjenja instinkt –delovanja, sa ljudskom slobodom uociti.Jer sloboda deluje iz oblasti iz koje zivotinje instinktivno deluju,-iz duhovnog carstva.
Ali,danas ce se za nas mnogo vise raditi o tome,kako se priprema ovaj instinkt,kada covek prode kroz “kapiju smrti”? Ovde u zemaljskom zivotu je karmicki dozivljaj upravo instinktivan,to se odigrava takoreci ispod povrsine svesti. U tom trenutku,gde smo mi prosli kroz kapiju smrti,postaje sve to,sta smo mi najpre doziveli na Zemlji,za vreme nekoliko dana cak stavise objektivno svesno.mi to imamo pred nama u sebi uvek u uvecanim slikama.Tu ide sa time,sto mi tu pregledamo,takode ono sa,sta se instinktivno u karmickom upravljanju odigralo.Tako da,kada covek kroz kapiju smrti prolazi i zivot prolazi , uvek sve vise uvecavajuci ,odigrava se pred nasim pogledom,sa svim tim takode zajedno ide ono,sto mu je samo instinktivno,ne svesno bilo:To potpuno karmicko “tkanje”.To ne vidi on odmah u sledecim danima nakon smrti,ali svakako vidi to, sto on inace samo u bledom secanju pregledava, u zivotnom uoblicenju.On vidi npr.,da je tu vec unutra nesto drugacije nego obicno secanje.Kada se to ondah pregleda sa pogledom inicijacije,sta tu covek pred sobom ima,tako se moze izvesti sldece:
Covek licno,koji je umro i imao je obicnu svest za vreme zemaljskog zivota,vidi takoreci ono,sta on tu pred sobom ima kao njegov zemaljski zivot u nekakvoj mocnoj panorami.To vidi on bas takoreci od spreda(vidi crtez-plavo),Sa pogledom Inicijacije moze se to takode sa druge strane,od pozadi sagledati(zuto),ondah tu izbija mreza karmickih povezanosti-veza,koje su bas najpre jos iz misli ispletene,sto su zivele u Volji za vreme zemaljskog zivota-.To ,tu izlazi napolje !
Ali sad se pridruzuje odmah nesto drugo,moji dragi prijatelji.Ja sam vam bas cesto naglasavao:Misli,sto se za vreme zemaljskog zivota dozive svesno,su mrtve .Ali one druge misli sto su u karmu upletene i koje tu izlaze napolje,one su zive.Tako da nakon “unazad zivotnog pregleda”,izbijaju napolje zive misli.I sad je to cudovisno bitno i znacajno ovo,da sad tu unutra ulaze bica Trece duhovne hijerarhije i sta tu isbija,hteo bih reci od pozadi zivotnog pregleda, uzimaju u prijem.Dakle,Andeli,Arhandeli i Arhaji usisavaju u neku ruku,sta tu iznice,-udisu to !.
To se desava za vreme,dok se koji covek uzdize gore sve do kraja Meseceve sfere.Tada on ulazi u ovu Mesecevu sferu,te pocinje “unazad setnja” kroz zivot,koji traje jednu trecinu (1/3)koju je covek proziveo na Zemlji,sto zaista tacnije receno,traje tako dugo koliko vremena u spavanju trajase,koja je covek proveo na Zemlji.
Kako se dogada ovaj zivot “unatrag”,ja sam vama takode vec cesce puta prikazao.Ali mozemo se najpre zapitati:Kada je covek u obicnom spavanju,kako je on tu u odnosu na stanje,u kome je on tako neposredno nakon smrti?Da,vidi te,kad covek dolazi u obican san,tako je on bas kao duhovno-dusevno bice samo u njegovom “ja”i njegovom “astralnom telu”.On nema svoje “etersko telo” kod sebe,ono je ostalo u krevetu.Pomocu toga postaju misli bezživotne,nemaju nikakvu delotvornost,slike su.Sad,dok covek prolazi kroz kapiju smrti,covek uzima najpre sa sobom svoje etersko telo,koje se ondah povecava.Pa etersko telo nema sad samo za fizicko bice,ono ozivljavajuce u sebi,nego takode za misli.Na taj nacin misli mogu postati zive,da je covek upravo poneo sa sobom svoje etersko telo,sto je labavljenju ove zive misli uzneo gore od coveka,ka punoj milosti Prijemu:Andela,Arhandela i Arhaja. To je najpre,hteo bih kazati,prvi akt koji se odigrava u zivotu izmedu smrti i jednog novog rodenja,sto s one strane praga smrti nailazi na;to sta se od coveka oslobada,sto je svojem oslobodenom eterskom telu povereno,bicima Trece hijerarhije,da to biva preuzeto u Prijem od bica trece hijerarhije.Te bi mi kao ljudi obavljali jednu dobru,jednu lepu, sjajnu molitvu-ako bi preko zajednicke veze zivota sa smrcu ili preko nekog umrlog,tako mislili, tada kazali:
-To preuzimaju:Andeli,Arhandeli i Arhaji u Etersko tkanje,
Sudbinske-karmicke mreze, doticnog coveka !
Jer tu gledamo na neko duhovno stanje stvari.Pa to zavisi vec nesto od toga,da li ljudi duhovno stanje stvari misle ili ne,da li oni samo sa mislima,sto preostaju na Zemlji,ispracaju mrtve,ili da li oni prate mrtve na njihovom daljem putu sa mislima,sto su odraz onoga,sta se desava u onom carstvu,u koje je mrtvi - umrli usao.?
To je bas ono,moji dragi prijatelji,sto se danasnjoj nauci –Inicijacije,kao takvo cudnovato pozeljno pojavljuje:da se u toku zemaljskog zivota bude takvo mislilo sto je odraz-slika jednog istinskog duhovnog dozivljaja.Sa cistim teorijskim misljenjem,sa samo misljenjem otome,da covek poseduje vise clanove,sa nabrajanjem ovih visih clanova,jos uvek nije uspostavljena nikakva veza sa duhovnim svetom.Tek sa misljenjem o realitetima,sto se odigravaju u duhovnom svetu,uspostavljena je jedna takva veza u duhovnom svetu.
Zbog toga bi to trebalo moci ponovo srcem opaziti,sta smo srcem osecali za vreme starih inicijacijskih vremena u onim starim misterijama,gde je iniciranom upecatljivo dozivano:”Delajte sa sudbinom umrlih’! To je bas samo vise ili manje od toga ostala apstraktna rec:-Memento mori-,sto na danasnjeg coveka ne moze vise na dublji nacin dejstvovati,jer je to upravo postalo apstraktno,jer to ne rasplinjava svest napolje u neki zivotniji zivot,kao sto je to ovde u culnom svetu.
I sta je tu prijem covecije sudbinske mreze kroz:Andele,Arhandele i Arhaje,to se razvija tako da se ima utisak: to tka i zivi u ljubicasto-plavoj eterskoj atmosferi. Pa kad se etersko telo raspline,to znaci,kada su misli udahnute od Andela,Arhandela i Arhaja,tad nstupa covek nakon nekoliko dana u ovaj zivot “unazad”,kao sto sam vam to prikazao.Tu dozivljava covek svoja dela,svoje impulse volje,svoje misaone pravce tako,kako su oni delovali u drugim ljudima,kojima je on ponesto dobra ili zla ucinio.On se uzivljava potpuno u duse drugih ljudi,on ne zivi u svojoj sopstvenoj dusi.Sa jasnom svescu, da je on to sto sa ovim stvarima, ima nesto sto je ucinio,dozivljava on ove dozivljaje,pred sobom, koji u dubini duse ovih drugih ljudi su protekli,sa kojima je on stupio u karmicku vezu,kojima je on uopste bilo nesto ucinio u dobru ili zlu.Tu se pokazuje opet,kako od sada biva preuzeto ono,sta covek tako dozivljava.On to dozivljava u punoj stvarnosti,u jednoj stvarnosti,koju ja cak moradoh prikazati kao jos stvarniju, nego onu culnu stvarnost izmedu rodenja i smrti.Dakle,on dozivljava jednu realnost u kojoj on,hteo bih reci,stoji unutra kao u usijanju-zeravici,nego ovde u zemaljskom zivotu!
Pogleda li se ponovo sa druge strane sa pogledom uvida Inicijacije,tako se vidi,kako sada to sta covek dozivljava,biva u sustini preuzeto u realnost:Kirioteta,Dinamisa i Exsusia(druga trijada hijerarhija).Oni usisavaju ljudska negativna dela.Oni se sa time preuzimaju.Pa ovaj pogled,ovaj inicijacioni pogled,sto sad upucuje pogled na ovo sasvim cudnovato,kako ljudske u pravednost preokrenute posledice ucinjenih dela,bivaju usisane od:Exsusia,dinamisa i Kirioteta.Ovaj savrsen pogled prenosi onoga,ko ga ima,u takvu jednu svest,da on sebe prepoznaje u sredisnjoj tacki Sunca,i na taj nacin u sredistu planetarnog sistema.On gleda iz tacke gledista Sunca na ono,sta se dogada.Te on vidi neko ljubicasto obojeno tkanje i zivot,on vidi usisavanje u pravednost pretvorena ljudska dela kroz:Exsusia,Dinamis i Kiriotete u tkanju i zivotu jedne svetlo-violetne,ljubicasto obojene Astralne atmosfere !
Vidite,ovde je istina,da suncev pogled kako se on predstavlja zemaljskim ljudima,bas je samo sa jedne strane ovde pretstavljen od periferije.Od sredista pojavljuje se Sunce kao polje,gde duhovna delovanja,dela od:Exusia,Dinamisa i Kirioteta promicu pred sobom.Ovde je sve duhovno delo-duhovni dozivljaj.Tu nalazimo,hteo bih reci,nalicje slike zemaljskog zivota,sto ga mi dozivljavamo ovde izmedu rodenja i smrti.Pa opet mi mislimo na pravi nacin na ono,sta se tu desava,kad misli uoblicimo tako,da mi reci, sto ih obicno uzimamo samo za:nestajanje,sagresenje,uvenulost,unistiti i sl. bivaju upotrebljavane u svom istinskom znacenju.Mi imamo rec: “bice”,imamo rec “davanje”.Ako mi kazemo:”oprostaj”,-to znaci”,zrtvovanje”. Samo u igri karata,to se zove drugacije,ali u umereno-prirodnom govoru to se zove:zrtvovanje ili samoodricanje.Ako kazemo:”-poslato”,to znaci:Bice otposlati! Sa ovom svescu mi obrazujemo ovu recenicu:-To se otpravlja u Exusie,Dinamise i Kiriotete u astralno osecanje kosmosa,
- pravedne posledice covekovih zemaljskih zivota !
Tada kad je ovo ispunjeno,ako je covek proziveo ovu 1/3 zemaljskog zivota nakon smrti,vratio se nazad sad ponovo na pocetnu tacku zemaljskog zivota.Ali u duhovnom prostoru oseca u momentu pred svoj ulazak u zemaljski zivot,tu stupa covek,moze se reci,kroz srediste Sunca,u istinsku “duhovnu-zemlju” ! Tu unutra postaju sad ova u pravedna preobracena zemaljska dela,preuzeta u delatnost prve hijerarhije(trijade).Ovde dospeva covek u oblast :Trona(prestola),Heruvima i Serafima.Tu ulazi covek u jedno carstvo,kod ovog pristupa on oseca:-Sta se na Zemlji kroz mene dogodilo,to preuzimaju u njih sopstvena moja dela:Serafimi,Heruvimi i Troni(prva trijada hijerarhija).
Razmislite samo,moji dragi prijatelji.Mi mislimo pravilno o onome,sta se dogada sa umrlim u daljem zivotu nakon smrti,ako mi cuvamo i negujemo misli:To sta je on ovde na Zemlji u sudbina-mrezu upleo,to biva najpre pokupljeno od:Andela,Arhandela i Arhaja. Oni to prenose u sledeci otsek izmedu smrti i jednog novog zivota,u oblast:Exusia,Dinamisa i Kirioteta .Ovo biva obuhvaceno,ispleteno od bica Prve hijerarhije.Pa uvek ovo ispredanje ,obuhvacanje u bica,u delo-bice(Tatenwesen),biva preuzeto u rad: :Trona,Heruvima i Serafima , ono sto je covek cinio na Zemlji. A mi mislimo ponovo ispravno,kada se povezemo sa prvom i drugom recenicom,ovoj trecoj priklonimo:
-To vaskrsava u:Tronima,Heruvimima i Serfimima
kao onih del
1) To preuzimaju:Andeli,Arhandeli,Arhaji u etersko tkanje sudbinsku mrezu covekovu !
2) To se otprema u :Exusie,Diname,Kiriotete u astralna osecanja kosmosa pravicne posledice zemaljskog zivota coveka.
3) To vskrsava u :Tronima,Heruvimima,Serafimima kao ona delatna
bica pravicnih uoblicenja ludskog zemaljskog zivota.
To je dragi moji prijatelji,narocito u sadasnjosti znacajna,beskrajno znacajna,jedna beskrajno velicanstveno znacajna cinjenica.Jer sad je upravo tako u nastupajucem “Mihailovom carstvu”,da,hteo bih kazati,u ovom svetsko-istorijskom trenutku,mogu biti videna dela onih ljudi,koji su pre svrsetka Kali-Juge(mracnog doba) u osamdesetim,devedesetim godinama proslog(-XIX-) veka, ovde na Zemlji ziveli.Ono,sto je tada bilo medu ljudima,to je sada postalo preuzeto od:Trona,Heruvima,Serafima.Ali nikada ne bese tako veliki contrast duhonog svetla, za ovu cinjenicu,kao sto je u sadasnjosti..
Kada je covek u osamdesetim godinama devetnaestog veka upravio pogled i video kako od “revolucionarnih” ljudi od sredine–XIX- veka,u njihovim del
Ali to ne dokazije nis ta drugo nego cudno znacenje onog,sta se zapravo desava u pretvaranju od ljudskih zemaljskih del a u dusevna nebeska dela u sadasnjosti.Jer,sta covek kao svoju sudbinu,kao svoju karmu dozivljava to se odigrava za njega ,u njmu,u njemu od zemaljskog zivota do zemaljskog zivota.Ali ono,sto se odigrava jos u regionu nebeskih svetova kao posledice toga,sta je on ovde na zemlji doziveo i priredio,to dejstvuje trajno takode u istorijskom uoblicavanju zemaljskog zivota,dalje.To se odigrava u tome,sto covek ovde na Zemlji ne gospodari kao pojedinac.
Uzmite ovu recenicu samo u njenoj punoj tezini,moji dragi prijatelji.Covek pojedinac,dozivljava svoju sudbinu.Vec ako dve osobe del
Ondah je upravo dalji pogled,sto se nudi Inicijaciskom pogledu,od jednog narocitog znacaja.Mi gledamo gore uvis.Gore se pokazuju danas posledicna del
Kada se ovo raspoznaje,to je nekom bas zaista cesto puta tako,da se sasvim tacno vidi:-Covek govori danas nekom coveku,ono,sta on nekome kaze kroz opste misljenje,sto ne dolazi iz svojih licnih emocija,svojih licnih impulsa,vec sta on nekom kaze jer je on upravo pristalica ovoga vremena-epohe.To se pojavljuje nekome cesto puta kao da stoji u vezi sa onim ljudima sa kojima je ziveo u sedamdesetim,osamdesetim,devedesetim godinama:XIX-veka.Zaista je totako,da covek danas vidi poneke ljude ,kao na nekoj duhovnoj skupstini,opkoljen izvesnim ljudima sto se okolo njega trude.Ali zapravo samo oni, od neba kisovite “slike u ogledalu” onoga,sto je zivelo kroz ljude u zadnjoj trecini XIX-veka.
Tako obilaze zaista na duhovan nacin oni”povratnici”(Revenantis),hteo bih reci,koji su realne aveti jednog ranijeg vremena u nekom kasnijem vremenu.To su nekakva fina,generalna karma-dejstva,sto su prisutna u svetu i koja cesto puta takode od najvecih okultista,ne bivaju uocena.Covek ne bi hteo ponekom,danas nista licno,vec stereotipno kazati-u Uho promrmljati:-“To je tebi taj ili onaj, u zadnjoj trecini –XIX-veka,kazao !
Tako tek postaje zivot jedna Celina. I opet mora od ovog vremena,od ovog sa istekom Kali-Juga zapocetim vremenom biti receno,da se to razlikuje od svih pre svega istorijskih ranijih vremena.Razlikuje se na nacin,da se zaista ona ljudska dela,sto su protekla u zadnjoj trecini XIX-veka, imaju nezamislivo veliki uticaj na prvu trecinu ovog XX-veka.
Moji dragi prijatelji,ja to kazem,u ovom trenutku kad nesto zelim sa ovim obeleziti,sto je daleko svakoj upotrebi od sujevernih reci.Ja to kazem kao nesto,sto ce se sa punom svescu da izgovori ,bude kazata jedna egzaktna cinjenica:-Jos nikada tako nisu uocljivo sablasti-aveti,ovog naseg prohujalog vremena medu nama tumarale,kao u sadasnjosti.Pa,ako danas ljudi ne primecuju ove aveti,to nije zato sto mi zivimo u mracnom vremenu,vec,jer su ljudi najpre jos kroz svetlo osvetljenog vremena,zaslepljeni.Zato je to,sto kroz revansizam? XIX-veka bice medu nama izvrseno,nesto tako strasno plodonosno zap Ariman-ljude.Ovi arimanicki ljudi del
Covek ne moze nikako ovom arimanickom toku naseg vremena ,vise nikako izaci u susret, kao kroz sve to sto se desava,dok se za zablude prosloga veka,sto su zapravo danas za uvidavne davno ugasene ideje,obrazovana popularna udruzenja.Naivnost,nije nikada tako snazno u nekom vremenu, ove zablude proslih vremena popularisala kao u danasnjem vremenu,kao u sadasnjosti.Tako se moze reci:Zeli li covek upoznati bice arimanickih dela,to se moze zapravo danas svukuda,gde se posecuju skupovi –sabori,koji su delatni iz obicne svesti.Covek ima danas mnogo prilika,da u svetu Arimanizam prepozna,jer on dejstvuje izvanredno snazno.Pa on je bas taj,koji ovim okolnim putem,kao sto sam danas objasnio,ljude zadrzava od toga,da preuzmu ono u njihova srca I njihove duse,sta novo mora nastupiti,jer to zapravo ranije ne beset u,kao to,sto upravo danas nastupa u Antroposofiji !!
Ljudi su tako vec zadovoljni,ako oni samo mogu ikako,ono sto u Antroposofiji novo izlazi na svetlo dana,mogli poklopiti sa ma kakvim starim izgovorom.Potrebno je samo videti,kako su ovi ljudi zadovoljni kad u nekom predavanju od mene nesto proizilazi,o cemu tad neki moze kazati:-Po gledaj,to stoji takode u jednoj staroj knjizi-! Ipak to stoji unutar sasvim drugacije,upravo iz sasvim drugih razloga svesti.Ali covek je tako malo hrabar,da preduzme to,sto raste na tlu sadasnjosti,da se vec oseca smiren,ako tako nesto moze preneti ovamo iz proslosti.
To upravo potvrduje,kako snazno deluju impulsi iz proslosti na sadasnje ljude ,I kako se smireni osecaju ljudi sadasnjosti, kad na njih del uju impulsi iz proslosti.A to dolazi upravo otuda,da ovaj XIX-vek tako snazno jos del
Ako bih mozda smeo ovde izgovoriti jednu rec, - to istinski nije politicki misljeno-.Politika mora iz naseg Antroposofskog drustva ostati sasvim izvan-ali ako smem ovde izgovoriti jednu rec,da upravo jednostavno treba cinjenice okarakterisati,to je ovo:Covek moze pogledti na dela svetskih tumbanja-dogadaje,jer to uopste i nis u bila bas del del anju.Ministarske stolice, jos nis del
Vidite,to je tajna nasega vremena.Covek bi hteo reci:-Nikakvi drugi umrli, nisu ikada bili tako mocni kao oni od zadnje trecine XIX-og veka.To je takode jedan svetski aspect.Pa ako se u odnosu na duhovnu sadrzinu,odgovarajuce stvari sagledaju u pojedinacnom slucaju,dolazi se ipak do sasvim cudnovatog.Za mene licno,radilo se Da li bih ja kod novih izdanja mojih spisa,sto su bili pisani u sedamdesetim,osamdesetim,devedesetim godinama proslog(XIX) veka,trebao ovo ili ono menjati?Oni,obicne cifte-tvrdice sadasnjice,kazali su:-Sve se obnovilo;naucne teorije i hipoteze od onda,su vec davno prevazidene stvari-.Ali ako se posmatraju ove stvari sa realne tacke gledanja,tako covek ne oze nis
To je ono,sto sam hteo sada priloziti u ovim:Karma posmatranjima !
TRECE PREDAVANJE
Dornach: 6. Juli 1924 god.
Videli smo,kako je posmatranje karme uk
Ali covek moze-to smo bas vec cesto sa razlicitih gledista u raznim posmatranjima dotakli-jedan coveciji zemaljski zivot, racunati na oko sedamdeset i dve godine.Sedamdeset i dve godine je sad takode,gledano iz pozadine tajni kososa,jedan cudnovatan broj.Njegovo znacenje ce nekome,zapravo tek onda biti jasno,ako-hteo bih reci-se uzme u obzir kosmicka tajna covecijeg zemaljskog zivota.Mi smo bas opisivali,sta je zapravo Zvezdani svet sa duhovnog gledista?Mi dolazimo takoreci,kada u jedan novi zemaljski zivot stupamo,iz zvezdanog sveta nazad u ovaj zemaljski zivot.Pa,tu nekome padne napamet,kako se stara saznanja,iako covek uopste nije tradicionalno sa njima povezan,jednostavno ponovo otkrivaju,tek sto se uz pomoc danasnjeg duhovnog istrazivanja priblizimo odgovarajucoj oblasti.Cak smo videli,kako razne planete- zvezde,kao nepokretne zvezde- uzimaju ucesca u covekovom zivotu,na tome sto u taj coveciji zivot prodire i provlaci ovde na Zemlji. Na kraju,ako imamo pred nama jedan prozivljen zivot,sto uopste nije ostao zarobljen u donjim granicama-sferama: To prozivljavamo najmanje, jednu polovinu,zemaljskog zivota.Moze se reci:Covek,dok on od duhovno-kosmickih daljina silazi dole u jedno zemaljsko postojanje-zivot,dolazi uvek ovamo od jedne odredene Zvezde.Ovaj pravac se moze pratiti, to nije nestvarno,vec naprotiv cisto exaktno,kada govorimo o tome,da covek ima “svoju Zvezdu”. Jedna odredena zvezda, stajacica,je duhovna “domovina” coveka.
Kada covek dozivi ono sto je izvan prostora i vremena,postace izmedu smrti i jednog novog rodenja,preokrenuto u svoju prostornu slikovitost,tad se mora doci do toga,da se sebi kaze:-Svaki covek ima svoju zvezdu,koja je odredena za to,sta on sebi izgradi izmedu smrti i jednog novog rodenja, pa zato on dolazi ovamo iz pravca jedne odredene zvezde!-Tako da mi vec u naseme bicu-dusi, mozemo prihvatiti pretstavu:-Kada posmatramo ceo ljudski rod,sto Zemlju nastanjuje,nacicemo- ako ovde na Zemlji cinimo osvrte-sagledavanja kontinente prolazimo,ovi kontinenti su nastanjeni od onih ljudi sto su inkarnirani u sadasnjosti.One druge ljude-gde da ih nademo u Vasioni? Kuda da gledamo u Svemir,ako zelimo dusevni pogled uputiti ka njima,nakon sto su oni tamo proveli skroz neko odredeno vreme,posle prolaska kroz dveri smrti?Mi gledamo u pravim pravcima,kada gledamo prema zvezdanom nebu.Tu su one duse-svakako su to pravci sto nas te duse nalaze,izmedu smrti i jednog novog rodenja.Mi sagledavamo ceo ljudski rod,sto Zemlju nastanjuje,kada uputimo pogled na gore i na dole!
Samo oni,koji su upravo na putu:”odavde”tamo ili na putu “otuda”na ovamo,njih nalazimo u Planetarnom regionu.Ali mi ne mozemo govoriti o”satu u pola nociduse,izmedu smrti i jednog novog rodenja a da ne mislimo na jednu zvezdu.Jer onda u neku ruku,ali s obzirom na ono sta sam ja govorio ,o zvezdanom bicu,-covek stanuje izmedu smrti i jednog novog rodenja.Kada covek pristupi kosmosu sa nekim ovakvim znanjem,moji dragi prijatelji:Tu napolju su Zvezde,svetske oznake,iz kojih prema nama svetluca i bljesti dusevni zivot onih,sto su izmedu smrti i jednog novog rodenja-! Tad skrecemo paznju na to,da mi bas na tome takode mozemo sagledati konstelaciju zvezde,pitajuci se:-Kako je povezano ovo sve,sto mi gledamo u svetskim daljinama,zajedno sa ljudskim zivotom?Mi ucimo tada drugacije,puni dusevnosti da gledamo na srebrno-sjajni Mesec,na sijajuce Sunce,na nocne plamtece Zvezde.Jer mi se osecamo sa svim tim takode covecanski ujedinjeni.Pa,to je nesto,sto kroz Antroposofiju za ljudske duse moze postati dostignuto:-da se ove ljudske duse osecaju sa celim kosmosom,takode covecanski ujedinjene.Ali,tek onda se nama otvaraju izvesne tajne postanka sveta.
Moji dragi prijatelji,Sunce –izlazi i zalazi.Zvezde takode izlaze i zalaze.Mi mozemo pratiti kako Sunce,recimo,zalazi u oblast gde su odredene grupe zvezda.Mozemo pratiti onaj prividni put,kako se danas kaze,staze-sto zvezde cine pri nihovom obilasku okolo Zemlje:mozemo pratiti Suncev put.Mi kazemo danas,u toku (24 sata),biva to tako,da Sunce obilazi Zemlju-prividno naravno sve-,da zvezde obilaze Zemlju.Tako kazemo,ali to nije bas pravilno receno.Ako uvek ponovo i opet ponovo, obratimo paznju na zvezdanu stazu i Suncevu stazu dolazimo iza toga,da Sunce u odnosu na zvezde ne zalazi u isto vreme,nego uvek nesto malo kasnije.Svaki dan malo manje kasnije,dolazi ono na mesto na kojem je ono bilo prethodnog dana u odnosu na zvezde.Te se ondah sabiraju ove vremenske staze, usled cega Sunce uvek zaostaje iza koraka zvezda.Sabirajuci se,postaje:-jedan sat,postaje dva sata,tri sata i na kraju –jedan ceo dan.Pa se vremenska tacka vraca unazad,gde mozemo kazati:Sunce, je iza zvezde zaostalo za jedan dan!
A sad uzmimo,neko je sto se mene tice,bio roden : 1 Marta ma koje godine,ziveo je do isteka 72 godine svoga zivota.On slavi svoj rodendan uvek na 1 mart,jer Sunce kaze: 1-og Marta je ovaj rodendan.On ga moze slaviti takode i tako,jer Sunce sija skroz 72 godine,kada ono takode zaostaje u odnosu prema zvezdama,ipak uvek u susedstvu one zvezde sto je sijala,kada je covek na Zemlju pristigao-roden,reinkarniran
Ali kada je covek ziveo 72 godine,tad je prosao jedan ceo dan, i on dolazi u svom zivotnom dobu na neko mesto,gde je Sunce napustilo onu zvezdu,u koju je ono nastupilo ,kada je on stupio u svoj zivot. I on izlazi kod svoga rodendana,preko 1-og Marta van; jer zvezda ne pokazuje vise isto,sta kaze Sunce.Zvezde govore:-To je 1 Mart,a Sunce kaze:to je 2 Mart.Covek je tako izgubio jedan Svetski dan,jer to su upravo 72 godine,da Sunce za jedan dan zaostaje iza zvezde.Pa u toku ovog vremena,dok se Sunce u zoni njegove zvezde moze zadrzati,moze covek na Zemlji ziveti. Onda,pod normalnim uslovima,kad Sunce ne moze vise da umiri njegovu Zvezdu o njegovom zemaljskom postanku-zivotu,kad Sunce ne moze vise kazati njegovoj zvezdi:-“Taj je dole,i ja ti dajem to,sta tebi ovaj covek ima da preda,preko mene.Dok sad ja privremeno,tebe prikrivajuci,sa njim cinim ono,sta si ti inace sa njim radila izmedu smrti i jednog novog rodenja,Ako Sunce ne moze vise to da kaze Zvezdi,tada Zvezda nareduje tome coveku,da se vrati opet nazad”!!!
Pa tu imamo obrazac-zbivanje na nebu,kao neposredno u vezi sa covecijim zivotom na Zemlji:Mi vidimo u tajnama nebesa ,izgovorenu zivotnu starost coveka.Covek moze da zivi 72 godine,jer Sunce u ovo vreme zaostaje za zajedan dan.Dakle,ono tada ne moze vise “umiriti” jednu zvezdu,koju je ono prethodno umirivalo,u onom trenutku kada se ono pred nju postavilo.Tako da je ona-Zvezda-,postala ponovo slobodna za duhovno-dusevni rad coveka u kosmosu .!
Ove stvari-saznanja,ne mogu zapravo drugacije biti shvacene,nego ako se budu razumele sa strahopostovanjem,sa onim strahopostovanjem koje su stare misterije ovo strahopostovanje, pred onim “Svevisnjim”(Ober) nazivale. Jer ovo strahopostovanje pred onim Svevisnjim,vodi nas uvek ponovo na ono sta se ovde na Zemlji dogada , u vezi da se vidi sa tim,sta se u onom silno-velicanstvenom Zvezdanom pismu ,odigrava? A to je zapravo ipak neki pravo ogranicen zivot,sto ga ljudi danas na primer vode nasuprot onom zivotu,sto se jos bese vodio u pocetku trece Poatlanske epohe.Gde se svuda kod ljudi racunalo,ne prema onom,sto same svoje korake na Zemlji obelezava,nego prema onom,sta o covekovom zivotu govore Zvezde u Svemiru !
Vidite,da li je covek neki put u stanju da obrati paznju na ovakve veze i da li u mogucnosti,da u svojoj dusi prihvati takve veze sa strahopostovanjem,tada ce takode sebi moci kazati:-Sta uvek ovde na Zemlji prolazi,ima svoj korelat-svoje nalicje u duhovnim svetovima.A u “zvezdanom pismu”izrazava se,kakva je veza izmedu toga sta ovde prolazi,sa tim-ako sa zemaljskog gledista izrazimo-sta se jedno krace vreme prije u duhovnom svetu dogodilo.Pa,zapravo mora svako karmicko posmatranje u ovako plasljivom strahopostovanju biti postavljeno pred svetske tjne.Priblizimo se sad,u takvom bojazljivom strahopostovanju ponekim karmickim posmatranjima,sto treba da se bavimo u skorasnje vreme.Uzmimo najpre to :Ovde sedi neko mnostvo ljudi,jedan isecak iz toga,sto se naziva Antroposofsko drustvo.Uvek,da li je neko sad sa snaznijim a drugi sa slabijim vezama ujedinjensa ovim Antroposofskim drustvom,to pripada vec sudbini tog coveka,a kod ponekih za temelj,intezivne sudbine,da pronadu svoj put u Antroposofsko drustvo.A sad to lezi u nekom produhovljenju,koje Antroposofsko drustvo treba naci od vremena “Bozicne skupstine”,od sada i uvek svesnije i svesnije da postane o onome,sto se duhavno-kosmicki nalazi u temelju jednog takvog drustva,kakvo je ovo Antroposofsko drustvo.Onda moze i iz ove svesti,da se pojedinac nalazi unutar ovog drustva.
Zbog toga, uvek moze biti shvatljivo,da sa jednom odgovornoscu,sto se predaje iz Bozicne skupstine, od tada ce takode sa tim poceti da nesto govori o Karmi Antroposofskog drustva.Ovo je jedna komplikovana karma,jer to je bas jedna Opsta karma sto nastaje iz karmickih zajednickih uticaja mnogih pojedinih ljudi. I kada Vi sve to uzmete u njegovom istinskom ssmislu i dubokom razumevanju,sta je u protoku ovog karma-predavanja bilo receno I sta takode proizilazi iz drugih zajednickih veza,koje su ovde bile razmatrane,ondah ce te bas doci na to,dragi moji prijatelji,da ono sto se ovde odigrava, u ovom trenutku ce biti jedan broj ljudi kroz njihovu karmu,uveden u Antroposofsko drustvo.To je predvideno,-tako to ja hocu nazvati- u jednom dogadaju koji se odigrao sa ovim ljudima,pre nego sto su oni stupili u zemaljsko postojanje.A to je opet naknadno delovanje-posledica,od dogadanja,sto su se odigrali u proslom zemaljskom zivotu!!
Kada vi sada najpre samo jedanput ostavite misli da lutaju preko svega toga,sta ce biti pokrenuto,kroz jednu takvu ideju,ondah ce te kazati:-Ova misao moze biti postepeno dotle produbljena,da se pojavi duhovna istorija,koja stoji iza Antroposofskog drustva.Samo se to ne moze dogoditi u letu,nego moze samo polako i postepeno doci do svesti,da se i to cinjenje-delovanje Antroposofskog drustva oblikuje na temeljnim osnovama,koji su skroz za antroposofe prisutni -postojeci.A sad,vidite najpre je to Antroposofija,koja ovo drustvo odrzava u vezi sa Antroposofijom kao takvom.Zato ona ipak mora ma na koji nacin,biti trazena od onog ,koji se nade u ovom drustvu.To ima svoje uzroke u tome,sta je bilo dozivljeno-mi zelimo najpre samo pratiti dotle-pre nego ove duse,sto upravo postaju antroposofi,sidose dole u zemaljsko postanje-zivot.!
Ali kada zatim sa jednim izvesnim pregledom na to,sta se tu zapravo izvrsilo,oko uputi pogled na svet,ondah se danas ovde mora reci sledece:Danas u svetu postoje mnogi ljudi,koje covek nalazi tu i tamo i od kojih,ako se njhove veze sa njihovim zemaljskim zivotom obuhvate ocima,mora se zapravo reci:-Oni su kroz ovaj predzemaljski zivot-postanje,bili predodredeni za Antroposofsko drustvo pa ne mogu zbog izvesnih dogadaja,da pronadu put ka njemu.Mmnogo vise postoji ovakvih ljudi nego sto covek misli.Ali to nam nalaze tek pravo od srca pitanje:Koje je to predodredenje,kakva je to predispozicija,sto neku dusu upucuje na Antroposofiju ?
Vidite,zeleo bih najpre da krenem od ekstremnih slucajeva,koji nas mogu poduciti,kako se odigrava karma upravo kod ovakvih stvari .U Antroposofskom drustvu nastaje bas zaista,-moglo bi se reci-na jedan intezivan nacin za pojedine ljude, ovo pitanje o karmi,nego unekim drugim oblastima.Ja bih zeleo samo da skrenem paznju na sledece:Zamislite,da su duse koje su u sadasnjosti inkarnirane u nekom ljudskom telu,ponajvise nisu tako daleko,moze se vec reci uopste nisu tako daleko, unazad povratiti,da su one najpre makar nesto mogle doziveti u proteklom zemaljskom zivotu.Uzmimo jedan radikalan primer:Sta je nijh unutar Antroposofskog pokreta, odvelo do Euritmije?-jer,ova euritmija nije cak ni postojala u ona vremena,u kojem su ove duse bile utelovljene,sto danas traze euritmiju
Tu nastaje goruce pitanje:Kako dolazi neka dusa do toga,da napravi korak prema euritmiji iz karmickih donjih slojeva svesti?Ali,tako je to bas sa svim pojedinim oblastima celokupnog zivota.Danas se nalaze duse,koje traze put ka onome ,sto Antroposofija nudi.Kako one dolaze do toga,sta su preduslovi njihove karme u prethodnom zivotu,da razviju pravac upravo ka Antroposofiji ?
Sada su tu pre svega takve duse,sto sa jednim izvesnim snaznim unutrasnjim intenzitetom ,bivaju “naterani” prema Antroposofiji.Ovaj intenzitet nije bas kod svih isti,ali ima dusa,koje su sa nekim snaznim unutrasnjim intenzitetom bile usmerene ka Antroposofiji,da se nekome pricinjava,kao kada se oni bez okolisenja-bez stranputica-u pravcu ka Antroposofiji upravljaju.Pa tako ulivaju u koju god oblast antroposofskog zivota.Tu ima bezbroj dusa,sto iz osnova ka jednom takvom svetsko-kosmickom upravljanju dolazi u njihove duse,jer su oni imali narocito snazna osecanja u proteklim vekovima,u kojim su njihov zemaljski zivot proziveli,da je Hriscanstvo bilo pristiglo na jednu odredenu prekretnicu.Oni su ziveli u jednom dobu,gde je hriscanstvo prvenstveno imalo dovesti do toga,da se prede u jedno vise ili manje instinktivno ljudsko osecanje.Gde bi hriscanstvo doduse sa nekom samorazumljivoscu,ali sa jednom instinktivnom samorazumljivoscu bilo uvezbano,gde duse zapravo nebi postavljale pitanja:-Zasto sam ja neki Hrist-hriscanin?- Pa dolazimo,ako bacimo pogled unazad na:13,12,1O,9,8 vek pohriscanskog razvitka,na takve duse, koje behu prohristovljene, sto su urastale u ono doba svesti,ali hriscanstvo jos pre ovog doba svesti,bilo je puno prihvaceno u cistoj “dusi razuma”.Ali takvima ce vec u odnosu na vise svetske stvari zablistati ono,sta treba ba donese “dusa svesti”
Sta je tu-hteo bih reci-nesvesno zivelo,tako da u nekom smislu sa “zaobilazenjem” glave, tada je ovo obavljanje uneseno u organizam.Sta je tu zivelo u nekom odnosu kao jedno skromno hriscanstvo,ali hriscanstvo,koje preko sebe licno nije doslo do jasnoce-bistrine,to je postavilo na ove ljude zahtev:- Jer,sto je nesvesno u jednom zemaljskom zivotu,postaje za jedan stepen svesnije u sledecem zemaljskom zivotu-.Ovo je
postavljeno pitanje:-Zasto smo mi hriscani-?!!
Ali to dovede do toga,-ja govorim danas na uvodan nacin pre svega nagovesteno,one treba dalje da budu izvedene-,da su takve duse tada takode u zivotu izmedu smrti i jednog novog rodenja,prvenstveno u prvoj polovini XIX-veka imale neku vezu u duhovnom svetu.Te su postojala”udruzenja dusa”u prvoj polovini XIX- veka u duhovnom svetu,koja su konsekvence hriscanstva izvukle,to su one ovde na Zemlji imale doziveti,u slavi i obimnom sjaju u sveobuhvatnom otkrovenju duhovnoga sveta.Upravo u prvoj polovini XIX-veka,postojale su duse u zivotu izmedu smrti i jednog novog rodenja,koje su tezile u kosmickim imaginacijama da pretvore,sta su u jednom hriscanskom proteklom zivotu osecale.Pa upravo to,sto ja ovde opisah kao neki kult,to se odigralo tu u natculnom. I jedan veliki broj dusa,bese okupljen u ovim zajedno”izatkanim”kosmickim imaginacijama,u ovim snaznim slikama jednog buduceg zivota,to bi trebalo biti trazeno u izmenjenoj pojavi,za vreme sledeceg zemaljskog postanka- zivota.
Ali tu bese utkano sve ono,sto se na teskim unutrasnjim borbama-koje behu mnogo teze nego sto se obicno misli-odigrale izmedu –VII-og i 13..14 pohriscanskog veka.Duse onih ljudi –sto ih pominjem-upravo su u ovo vreme ponesto propatile.Pa sve sto su one tu prozivele,tkaju u onim mocni kosmickim imaginacijama,sto su u prvoj polovini XIX-veka od jednog veceg broja dusa,zajednicki bile izatkane.Sve to,sto je tu na kosmickim inaginacijama bilo izatkano,to je proigrano na jednoj strani od necega-da ja ne mogu drugacije opisati- vec,kao jedan vid ceznjivog osecanja punog ocekivanja.Svo ovo dozivljavanje od mocnih kosmickih imaginacija, bice dozivljeno od ovih dusa tako da one imaju neki zgusnuti ,ali iz raznovrsnih pojedinosti zgusnuti osecaj u njihovim dusama-u njihovim bestelesnim dusama.To je osecaj,sto ga ja mogu opisati na sledeci nacin:-Mi smo dole u zadnjem zemaljskom zivotu,doziveli naklonost prema Hristu.Duboko smo osecali tajnu,sto je tradicija bila sacuvala za hriscane,na taj sveti –istinsnki dogadaj,sto se odigrao u Palestini na pocetku hriscanskog racunanja vremena.-Ali,jel`On iza’ u celoj svojoj Slavi,u svem svojem sjaju pred nasom dusom stajao,ovaj:Hristos? Ovo pitanje proizaslo je iz dusevnosti-srca.Oni rekose:-Nis
Od sada,sta je sve utkano u ono,sto se danas odigrava u svojim karmickim dejstvima,to mora biti posebno produzeno,da bi zaista duhovne osnove antroposofskih teznji produzili.A to je,ako bude ozbiljno prihvacena “Bozicna skupstina”i apsolutni trenutak tu,gde se od izvesnih stvari-takoreci-sme biti zbacen veo -.zastor.Samo ove stvari moraju biti sa nuznom ozbiljnoscu shvacene.
Sad,moze li se jedna takva dusa videti,kako ona biva pronadena upravo u ono doba- doduse biva pronadena na neki nacin,sto je meni i drugima ovde u drustvu bliska bila.Pronadena ce biti u ono doba,na koje sam uk
Sada su hriscanska ucenja rasirena,ona obuhvataju ljude bas svukuda.Tu je na jednoj strani zudnja u ovim ljudima,da dostignu napraviti zlato a sa pravljenjem zlata i nesto drugo,sto bi covek mogao dostici,ako bi to u ondasnje doba bilo uspelo.Dok,na drugoj strani,nadiranje Hriscanstva na njega na neki nacin,pun je prigovora.Nesto od nekog-hteo bih reci-razvijajuci se ne na sasvim prociscenim Faustovskim raspolozenjem.Postaje snazan osecaj:-Nisi li ti ipak ucinio strasno nedelo? Pa malo pomalo obrazuje se otsad ipak pod utica
U ovom dusevnom stanju ,doticni je trazio savet od ljudi,koji su se sada takode povezali sa Antroposofskim drustvom,sto su onda u ono doba mogli tako utica
Pa tako mi vidimo upravo ovu sliku arimanicke zahvalnosti,umesanu u kosmicke imaginacije,-o kojima sam govorio. I vidimo,kako ova dusa silazi dole iz predzemaljskog postojanja u zemaljski zivot,na jednoj strani sa svim onim impulsima,sto su njoj dosli iz njenog vremena onog starog’pravljenja Zlata-(alhemije-volje).Materijalizovanje duhovnih teznji,dok se na drugoj strani odvija pod arimanickim uticajem nesto,sto se jasno opaza kao osecaj stida preko neumerene,otudene zahvalnosti.Ova dva strujanja zive u dusi prilikom silaska dole i ispoljavaju se kroz to,da se ova doticna osoba,kad bude ponovo postala licnost u zemaljskom zivotu,trazi put ka onim sto behu tu,gde takode ova dusa bese u prvoj polovini XIX-veka.
Sad nastaje najpre nesto kao neko secanje na to,sta je bilo prozivljeno u formi slike- te nezakonitosti spoljasnje zahvalnosti.To se sve odigrava-hteo bih reci-kao automatski,i pojavjuje se tad ono,sto zivi tu unutra,sto sam ja objasnio kao neki osecaj stida o sopstvenom ljudskom dostojanstvu.To obuzima ovu dusu.Ali da je tu ovo arimanizovano-takode iz karme ranijih vremena sasvim razumljivo-,prosipa se to kao neka strasna mrznja na sve ono,cemu se covek najpre obracao.A taj preokrenuti osecaj-srama,preokrece se,transformise se u jedno besno suparnistvo,istovremeno ujednjeno sa cudnim razocarenjem o tome,da je to nesvesno tako malo pronaslo svoje zadovoljenje. Ovo bi zadovoljstvo pronasli,kada bi makar nesto slicno nastupilo,kao to sto je stajalo u umetnosti,nezakonitog pravljenja zlata-alhemija.
Vidite dragi moji prijatelji,tu imamo jedan primer,kako se sad u jednom radikalnom slucaju ove stvari unutrasnje preokrecu.Kako mi ove cudnovate,misteriozne puteve od tako necega, kako se veza od sram-osecaja i mrznje, u nekom ranijem postojanju mora istraziti,kada mi iz prethodnih uzroka,zelimo razumeti jedan sadasnji zemalljski zivot!! Vidite,ako se takve stvari tako posmatraju,onda se izliva svakako nesto od razumevanja o svemu onom,sta u svetu kroz ljude prethodi,pa onda pocinju velike zivotne teskoce,kada se to uzme ozbiljno sa karmickim mislima.Ali ove teskoce treba da dodu,jer su one utemeljene u celokupnom bicu ljudskog zivota.Pa jedan takav pokret kao Antroposofski,mora upravo mnogo cemu biti izlozen,jer samo kroz to on moze razviti one snazne snage,koje su mu neophodno potrebne.Ja sam ovaj primer najpre naveo iz razloga,da bi videli,da ce takode-takoreci-to negativno morati biti trazeno u karmickim vezama sa celom sudbinom. Sto antroposofskom pokretu dozvoljva opstati iz prethodnih inkarnacija, to u njihovo drustvo ujedinise, i ono sto se sada dogada.
Tako moji dragi prijatelji,moze biti od pomoci,da se sasvim novo razumevanje malo po malo probudi za bice Antroposofskog pokreta. Da se –takoreci-dusa antropsofskog pokreta,sa svim njenim raznim teskocama moze biti istrazena.Jer i tu se ne mora ostati samo kod pojedinacnog ljudskog zivota,nego vratiti se na ono sto se zapravo,ne moze se tu reci:-opet utelovilo-,ali opet:-ozivelo.Sa ovim Ja htedoh,danas poceti !
-CETVRTO PREDAVANJE-
Dornach, 8. Juli 1924 god.
Ja bih danas hteo nesto priloziti u nasim posmatranjima,da nam bude omoguceno, da ove karmicke veze Antroposofskog drustva licno i tacnije pratimo.Ono,sto ja danas zelim pridodati to treba proizaci iz cinjenice, da su u Antroposofskom drustvu dve grupe ljudi. Uopste,ja sam bas okarakterisao kako se antroposofsko drustvo sakupilo iz pojedinih ljudi.Ova stvar je nara vno najpre uopsteno misljena,ali ima upravo dve grupe ljudi u antroposofskom pokretu.Samo ove pojave sto sam ih okarakterisao,ne vide se kao na dlanu,one nisu takve da se sa grubim posmatranjem moze kazati:Kod jednog je to tako,a kod drugog onako.Mnogo od toga,sta cu ja danas imati da okarakterisem,ne nalazi se u punoj obicnoj svesti licnosti,nego lezi upravo kao to sto je karmicko,u instinktivnom,u podsvesti utiskuje se apsolutno u karakteru,temperamentu u itinskim postupcima.
Mi imamo da jednu grupu razlikujeemo,koja stoji prema hriscanstvu na neki takav nacin,da pripadniku ove grupe, pripadnost prema hriscanstvu lezi narocito na srcu, i da u njegovoj dusi zivi ceznja,da se kao Antroposof u pravom smislu reci kako to shvata,moze da se naziva Hriscaninom.Za ovu gruppu je to upravo neka uteha,da se u punom obimu moze biti receno:-Ovaj Antroposofski pokret pretstavlja takav pokret,koji priznaje Hristos-impuls i nosi ga u sebi.A to bi ovoj grupi proizvelo grizu savesti,ukoliko to ne bi bio slucaj.
Druga grupa je najpre u njenoj objavi ili u objavi njenih licnosti,nije manje posteno hriscanska ali to je tak,da ova grupa zapravo iz jednog drugog razloga,prilazi hriscanstvu. To je tako, da ova grupa nalazi zadovoljstvo,na antroposofskoj kosmologiji, na razvoj Zemlje iz drugih planetarnih oblika.Nalazi zadovoljenje na onom , sto antrooposofija moze o coveku uopsteno da kaze,....... ?
Нема коментара:
Постави коментар